krace od zauvek

semenka koju sam posadila u 

karton za jaja

je  iznikla

i osusila se

i sad je tanka kao

da je kroz nju proslo vreme

i krhka kao uspomena 

na san u kojem nesto nase umire od gladi

ti si uvek ovde

Sanjam te 

vidim u spomenicima neznanim junacima

hodam daleko od tebe

kada podignem glavu gore

hodamo zajedno

Kada te ne sanjam

onda cujem kako kazes "jutro" 

tvoj hrapavi glas po mojoj kozi

Kada te ne cujem onda nam gradim soliter

i stan na sedmom spratu

sa okruglim staklenim stolom

i roletnama koje ostavljaju zute tackice po tvojim ledjima

u oblacima

Kada te ne vidim onda se plasim da te ne zaboravim

nemam dokaz

da smo

merili razmak izmedju prstiju

sem jedne opekotine na desnoj saci 

koja prekida liniju zivota

trag koji si ostavio na desnoj saci

dok si pazio da ne skliznem na januarskom trotoaru

ali

ali

postoji negde plasticna kesa

koja ce se secati 

dve limenke

i cetiri breskve

koju sam nosila svuda

celog zivota

i koja ce ubijati male kornjace

sledecih 400 godina

sve do vremena kad tvoj vrat vise niko nece pamtiti

kada ces ti ziveti samo kao drvo 

a ja cu plivati u sustret mirisu zgnjecenog voca