pepeo

Kao da je nesto jos uzareno u srcu.Ili ce se uskoro ugasiti? Nesto sto zeli da izadje na povrsinu...nesto..sto me presece,sto stvara grc koji se proteze celim telom pa se ukopam u mestu jer vidim te boje, cujem taj zvuk.Mi jesmo imali nesto.A vreme ne menja nista,i ne moze da promeni,vrtela sam se u krug trazeci pocetak...a nasla sam kraj.I vreme mi nista nije reklo,nista pokazalo pa je sve stalo,pokvario se mehanizam tog sata.Ni sad ne znam koliko je vremena proslo,jer je za mene prolazilo neravnomerno..

Hocu prolece,hocu trenutak pre..pre leta i pre ove jeseni.

Hocu da ga znam jos manje.

Hocu..

da se nije desilo,da nisam cula sve reci koje su se uvukle pod kozu i

hocu da nije cuo sve reci koje su mu proklizale kroz prste,

kao da nikad nisu izrecene..

a jesu..

A znam sta sam videla,ta iskra nikad ne gresi.

U njemu je uvek bila nestabilan plamen koji izgleda kao da ce se svakog trenutka ugasiti.

a mene,mene presece jer opet vidim te boje, cujem taj zvuk.

                                                            

treba mi duzi dan,treba mi prolece.